1. Интерфејс за радио фреквенције симулације кола са радио фреквенцијама
Бежични предајник и пријемник концептуално су подељени у два дела: основна фреквенција и радио фреквенција. Основна фреквенција укључује фреквенцијски опсег улазног сигнала предајника и фреквенцијски опсег излазног сигнала пријемника. Пропусни опсег основне фреквенције одређује основну брзину којом подаци могу тећи у систему. Основна фреквенција се користи за побољшање поузданости тока података и смањење оптерећења које предајник намеће на медијум преноса под одређеном брзином преноса података. Због тога је потребно пуно инжењерског знања за обраду сигнала при пројектовању основног фреквенцијског кола на ПЦБ-у. Коло радио фреквенције предајника може да претвори и претвори обрађени сигнал основног опсега у назначени канал и убризга овај сигнал у медијум преноса. Супротно томе, радио-фреквенцијски круг пријемника може да прими сигнал из преносног медија и претвори и смањи фреквенцију на основну фреквенцију.
Одашиљач има два главна циља дизајнирања ПЦБ-а: Први је тај да морају преносити одређену снагу док троше најмање могуће енергије. Друга је да они не могу ометати нормалан рад примопредајника у суседним каналима. Што се тиче пријемника, постоје три главна циља дизајна ПЦБ-а: прво, они морају тачно вратити мале сигнале; друго, они морају бити у стању да уклоне ометајуће сигнале изван жељеног канала; и на крају, као и предајник, морају трошити енергију врло мало.
2. Велики сигнал сметњи у симулацији круга радио фреквенција
Пријемник мора бити врло осетљив на мале сигнале, чак и када постоје велики интерференцијски сигнали (препреке). До ове ситуације долази када покушавате да примите слаб или далековит сигнал преноса, а снажни предајник у близини емитује у суседном каналу. Интерференцијски сигнал може бити 60 ~ 70 дБ већи од очекиваног сигнала и може се користити у великој количини покривености током улазне фазе пријемника, или пријемник може генерисати прекомерну буку током улазне фазе да блокира пријем нормални сигнали. Ако извор сметњи током улазне фазе пријемник одведе у нелинеарно подручје, настаће горња два проблема. Да би се избегли ови проблеми, предњи крај пријемника мора бити врло раван.
Због тога је „линеарност“ такође важан фактор у дизајну ПЦБ пријемника. С обзиром да је пријемник ускопојасно коло, нелинеарност се мери мерењем „интермодулационог изобличења“. То укључује употребу два синусна таласа или косинусних таласа сличних фреквенција који се налазе у средишњем опсегу за покретање улазног сигнала, а затим мерење производа његове интермодулације. Уопштено говорећи, СПИЦЕ је дуготрајан и трошковно захтеван софтвер за симулацију, јер мора да изведе многе циклусе прорачуна да би добио потребну фреквенцијску резолуцију да би разумео изобличења.
3. Мали очекивани сигнал за симулацију РФ кола
Пријемник мора бити врло осетљив за откривање малих улазних сигнала. Уопштено говорећи, улазна снага пријемника може бити само 1 μВ. Осетљивост пријемника је ограничена шумом који ствара његов улазни круг. Због тога је шум важан фактор у дизајну ПЦБ-а пријемника. Штавише, неопходна је могућност предвиђања буке помоћу симулационих алата. Слика 1 је типични суперхетеродински пријемник. Примљени сигнал се прво филтрира, а затим се улазни сигнал појачава појачивачем са малим шумом (ЛНА). Затим користите први локални осцилатор (ЛО) за мешање са овим сигналом да бисте тај сигнал претворили у средњу фреквенцију (ИФ). Перформансе буке предњег кола углавном зависе од ЛНА, миксера и ЛО. Иако традиционална СПИЦЕ анализа буке може да пронађе буку ЛНА, она је бескорисна за миксер и ЛО, јер ће велики ЛО сигнал озбиљно утицати на буку у тим блоковима.
Мали улазни сигнал захтева да пријемник има сјајну функцију појачања, обично је потребно појачање од 120 дБ. Са тако великим појачањем, сваки сигнал који је повезан од излазног терминала натраг до улазног терминала може изазвати проблеме. Важни разлог за употребу архитектуре суперхетеродинског пријемника је тај што може дистрибуирати појачање на неколико фреквенција како би смањио шансу за спрезање. Ово такође чини да се фреквенција првог ЛО разликује од фреквенције улазног сигнала, што може спречити да велики сигнали сметњи буду „загађени“ малим улазним сигналима.
Из различитих разлога, у неким системима бежичне комуникације, директна конверзија или хомодинска архитектура могу заменити суперхетеродинску архитектуру. У овој архитектури, РФ улазни сигнал се директно претвара у основну фреквенцију у једном кораку. Због тога је већина појачања у основној фреквенцији, а фреквенција ЛО и улазног сигнала је иста. У овом случају мора се разумети утицај мале количине спрезања и успоставити детаљан модел „скретања сигналне путање“, као што су: спајање кроз подлогу, клинове пакета и везне жице (Бондвире) између спојница и спојница кроз далековод.
4. Интерференције суседних канала у симулацији кола са радио фреквенцијама
дисторзија такође игра важну улогу у предајнику. Нелинералност коју генерише предајник у излазном колу може ширити ширину опсега пропуштеног сигнала у суседним каналима. Ова појава назива се „спектрални поновни раст“. Пре него што сигнал досегне појачало снаге предајника (ПА), његова ширина појаса је ограничена; али ће „интермодулационо изобличење“ у ПА довести до поновног повећања пропусног опсега. Ако се пропусни опсег превише повећа, предајник неће моћи да задовољи захтеве за снагом својих суседних канала. У случају преноса дигитално модулисаних сигнала, заправо је немогуће користити СПИЦЕ за предвиђање даљег раста спектра. Будући да постоји око 1000 операција преноса дигиталних симбола (симбола), мора се симулирати да би се добио репрезентативни спектар, а такође треба комбиновати и високофреквентне носаче, што ће учинити СПИЦЕ прелазну анализу непрактичном.
Наша друга производ:
